Sticajem okolnosti, može se reći, odlučio sam da krenem sa "blogovanjem". Ne, nisam od onih skribomana, koji jednostavno imaju neumitnu potrebu za samo-ispoljavanjem u pisanoj formi. Šta više, da budem iskren, duže vremena se natežem sa početkom, ali je već bilo i krajnje vreme...
Godinu dana unazad, iza ponoći, povratak taksijem do hostela. Komuniciramo sa taksistom na engleskom, u nadi da necemo ponovo cuti gotovo ustaljen odgovor "nicht verstehen", i na naše zadovoljstvo, imamo uspeha. Razmenimo par rečenica onako, po naški, između sebe, a onda nam se i taksista pridružuje:
- "A odakle ste vi, momci?"
Iz Niša, odgovaramo, a onda saznajemo da je naš posle-ponoćni vozač iz Gadžinog Hana. To jest, tamo je živeo pre oko dvadesetak godina. Eto ti sad, svuda pođi - komšiji dođi!! Nastavljamo prijatno čavrljanje sa "zemljakom" da bi nas on iznenada pitao šta studiramo, i koji su naši planovi. "Elektronski fakultet" reče moj drug, na šta je taksista klimnuo glavom sa odobravanjem, uz dodatno nabrajanje nekih od mogućnosti koje bi se mogle ostvariti u inostranstvu sa takvim stručnim usmerenjem.
-"A ti?", okrete se meni, na šta mu ja sa odgovorih da sam diplomirao na Pravnom fakultetu u Nišu.
-"E ti onda nećeš moći mnogo toga van Srbije da nađeš - ako i uopšte."
Da li se i vama nekada dešavalo da čujete ovakav, ili neki sličan komentar, drage kolege? Iskreno, meni se više smučilo od toga da nas pravnike posmatraju kao usko orjentisane samo na domaći pravni sistem, bez kreativnosti, poleta, energije, bez mogućnosti potrage za internacionalnom karijerom. Slažem se da neke naučne oblasti pružaju više šansi od drugih, da su neke oblasti univerzalno prepoznate, ali to samo nama, pravnicima, čini zadatak težim (i interesantnijim) ali ne i nemogućim.
I pre toga sam bio rešen da potražim prilike za studije/usavršavanje u inostranstvu, ali je gore pomenuti komentar bio kap koja je prelila čašu.
Dobrodošli na moje blog stranice. Pokušaću da vašu potragu za blagom učinim što jednostavnijom,.
Godinu dana unazad, iza ponoći, povratak taksijem do hostela. Komuniciramo sa taksistom na engleskom, u nadi da necemo ponovo cuti gotovo ustaljen odgovor "nicht verstehen", i na naše zadovoljstvo, imamo uspeha. Razmenimo par rečenica onako, po naški, između sebe, a onda nam se i taksista pridružuje:
- "A odakle ste vi, momci?"
Iz Niša, odgovaramo, a onda saznajemo da je naš posle-ponoćni vozač iz Gadžinog Hana. To jest, tamo je živeo pre oko dvadesetak godina. Eto ti sad, svuda pođi - komšiji dođi!! Nastavljamo prijatno čavrljanje sa "zemljakom" da bi nas on iznenada pitao šta studiramo, i koji su naši planovi. "Elektronski fakultet" reče moj drug, na šta je taksista klimnuo glavom sa odobravanjem, uz dodatno nabrajanje nekih od mogućnosti koje bi se mogle ostvariti u inostranstvu sa takvim stručnim usmerenjem.
-"A ti?", okrete se meni, na šta mu ja sa odgovorih da sam diplomirao na Pravnom fakultetu u Nišu.
-"E ti onda nećeš moći mnogo toga van Srbije da nađeš - ako i uopšte."
Da li se i vama nekada dešavalo da čujete ovakav, ili neki sličan komentar, drage kolege? Iskreno, meni se više smučilo od toga da nas pravnike posmatraju kao usko orjentisane samo na domaći pravni sistem, bez kreativnosti, poleta, energije, bez mogućnosti potrage za internacionalnom karijerom. Slažem se da neke naučne oblasti pružaju više šansi od drugih, da su neke oblasti univerzalno prepoznate, ali to samo nama, pravnicima, čini zadatak težim (i interesantnijim) ali ne i nemogućim.
I pre toga sam bio rešen da potražim prilike za studije/usavršavanje u inostranstvu, ali je gore pomenuti komentar bio kap koja je prelila čašu.
Dobrodošli na moje blog stranice. Pokušaću da vašu potragu za blagom učinim što jednostavnijom,.
Super!
ОдговориИзбриши